Reč je o mlađoj grupi u Somboru i vaspitačica Ana im pomaže da se obuku i obuju. Kod Perice to baš ne ide lako. Vuče ona, Perica gura, noga nikako da uđe. Posle dosta muka uspeva da ga obuje.
Perica: – Vaspitačice Ana, obrnuto ste mi obuli čizme
Vaspitačica Ana gleda i vidi stvarno je tako, ajde sve ispočetka, muči se, preznojava, ali nekako ih ponovo navuče Perici na noge
Perica: – Vaspitačice Ana, ovo nisu moje čizme
Vaspitačica Ana nervozno ponovo skida te čizme i još nervoznije će: Pa što mi odmah nisi rako?
Perica: – To su čizme mog starijeg brata, ali mi je mama dala da ih sada ja nosim
Vaspitačica Ana se saginje i ponovo navlači iste čizme. Već je sva mokra od znoja i pita: – Jel sad dobro?
Perica: Jeste
Vaspitačica Ana: – Dobro, a gde su ti sad rukavice?
Perica: – U čizmama
