Gazda jednog imanja daleko u brdima leži na umoru. Kako je i sam shvatio da mu se bliži čas pošalje sina u selo da dovede sveštenika.
Sin se sjurio dole u selo, objasnio svešteniku o čemu se radi i njih dvojica krenuše gore u brda. U početku su dobro napredovali ali posle su godine starog sveštenika počele predstavljati problem… Strmo brdo kao da nije bilo dovoljan problem nego je još počela i kiša. Stari svešenik se uzdihao, jedva vukao i malo pa malo tražio pauzu. Kada su pauze postale sve češće i sve duže dečak, sedeći na jednom kamenu, reče:
-E, ja ću se upišati od smeha kad se budeš dovukao gore a stari već umro…